Ga­le­ri­ja „Kod Ho­me­na” otvo­ri­la je svo­ja vra­ta lju­bi­te­lji­ma li­kov­ne umjet­no­sti, ko­ji su ima­li pri­li­ku da uži­va­ju u iz­lo­žbi „Sa ta­ra­ce” aka­dem­skog sli­ka­ra Če­do­mi­ra Va­si­ća iz Be­o­gra­da. Iz­lo­žba je u tradicionalnoj ce­re­mo­ni­ji uz uče­šće or­ke­stra Grad­ske mu­zi­ke Ko­tor, te uz uče­šće mla­dog akor­de­o­ni­ste Bo­ška Tuj­ko­vi­ća, uče­ni­ka tre­ćeg raz­re­da Mu­zič­ke ško­le „Vi­da Ma­tjan”, otvo­re­na na pja­ce­ti iz­me­đu ku­će po­ro­di­ce Ho­men i zgra­de biv­šeg ko­tor­skog za­tvo­ra. Is­tak­nu­ti umjet­nik, ko­ji će ove je­se­ni po­sta­ti pro­fe­sor eme­ri­tus, jav­no­sti je pr­vi put pred­sta­vio svoj opus akva­re­la sa mo­ti­vi­ma Bo­ke Ko­tor­ske i ra­ni­je iz­la­ga­ni ci­klus akri­li­ka na plat­nu „Pro­past Ti­re” ko­ji ima osam sli­ka i od ko­jih sva­ka pri­ka­zu­je jed­nu od fa­za ka­ta­kli­zme ko­ja je za­de­si­la to grč­ko ostr­vo. On je po­ve­zao ove te­mat­ski i teh­nič­ki raz­li­či­te opu­se, že­le­ći da spo­ji „je­dan in­tim­ni tre­nu­tak, do­ži­vljaj ko­ji me ve­zu­je za Bo­ku Ko­tor­sku i za po­ro­di­cu Ho­men i ne­što što je je­dan na­če­lan stav ko­ji mo­že da se ve­zu­je za cio Me­di­te­ran”. Uz že­lju da po­sje­ti­o­ci uži­va­ju pred ovim sli­ka­ma i da raz­mi­šlja­ju pred nji­ma, li­kov­ni kri­ti­čar dr Mi­le­ta Pro­da­no­vić je ob­ja­snio da je ova po­stav­ka „skra­će­ni di­ja­go­nal­ni pre­sjek ono­ga što je Če­do­mir Va­sić stva­rao”.
- Osje­ćam se iz­u­zet­no po­ča­stvo­va­nim i ra­do­snim zbog ove iz­lo­žbe „Kod Ho­me­na”. Sa iz­vje­snom sje­tom sje­ćam se po­koj­nog Bo­ri­vo­ja, ali je po­ro­di­ca Ho­men uči­ni­la sve da ova iz­lo­žba bu­de ve­li­čan­stven do­ga­đaj, če­mu je mno­go do­pri­ni­je­la Grad­ska mu­zi­ka Ko­tor i svi oni ko­ji su uče­stvo­va­li u nje­noj or­ga­ni­za­ci­ji. Mo­je pri­ja­telj­stvo sa po­ro­di­com Ho­men tra­je de­ce­ni­ja­ma, zna­mo se odav­no, a to je sa­da kru­ni­sa­no ovim za­jed­nič­kim po­du­hva­tom na pla­nu li­kov­ne umjet­no­sti, ka­zao je Če­do­mir Va­sić za „Dan”. Zna­ju­ći za zna­čaj ove ma­ni­fe­sta­ci­je za grad Ko­tor, gra­do­na­čel­nik Vla­di­mir Jo­kić je re­kao da je pri­vi­le­go­van i po­ča­šćen po­zi­vom Du­šan­ke Ho­men da on otvo­ri ovu iz­lo­žbu. Obra­ća­ju­ći se pri­sut­ni­ma on je pod­sje­tio na dva „pre­klo­plje­na ju­bi­le­ja” - 175 go­di­na Grad­ske mu­zi­ke Ko­tor i 15 go­di­na odr­ža­va­nja iz­lo­žbi „Kod Ho­me­na”, ko­ji su „raz­li­či­ti u go­di­na­ma, a ta­ko bli­ski u na­mje­ra­ma pre­ma ovom gra­du- u na­mje­ri da ovaj grad ople­me­ne i da mu da­ju jed­nu do­dat­nu vri­jed­nost”.
- Ko­tor ne or­ga­ni­zu­je kul­tur­ne ma­ni­fe­sta­ci­je, ni­ti Ko­tor kao grad „nje­gu­je” Grad­sku mu­zi­ku, Srp­sko pje­vač­ko dru­štvo „Je­din­stvo” i Bo­kelj­sku mor­na­ri­cu za­to što je to po­tre­ba da se do­pad­ne­mo dru­gi­ma i da se pred­sta­vi­mo dru­gi­ma, već se to ra­di iz istin­ske po­tre­be gra­da da sa­mo­me se­bi bu­de do­vo­ljan, ne da bu­de „sa­mo­do­vo­ljan”, već da do­ka­že i da po­ka­že svo­ju bit. Ovaj grad ni­su zi­di­ne, pa­la­ci, cr­kve, ka­te­dra­la, sve ono dru­go či­me se po­no­si­mo, već su ovaj grad svi nje­go­vi lju­di, oni ko­ji či­ne Grad­sku mu­zi­ku, da ste ovaj grad svi vi ko­ji ste ve­če­ras na ovih 40 ste­pe­ni ov­dje če­ka­ju­ći otva­ra­nje iz­lo­žbe, da je dio ovog gra­da sva­ko onaj ko­ji je iz­la­gao, od go­spo­đe Iva­njic­ki pri­je 15 go­di­na do go­spo­di­na Va­si­ća ve­če­ras, da je po­ro­di­ca Ho­men uspje­la da Ko­tor obo­ga­ti ime­ni­ma, ko­ja Ko­to­ru slu­že na čast, a na­dam se da i Ko­tor nji­ma slu­ži na čast, ka­zao je Jo­kić otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu.
M.D.P.